Од почетка мигрантске кризе 2015. године до данас, Србија је била важна карика у процесу пријема и смештаја избеглица, миграната и азиланата на путу западног Балкана ка Европској унији (ЕУ).
Велики број азиланата, миграната и избеглица се свакодневно долазе из различитих делова света, а највеће групе долазила је из Авганистана, Пакистана и Ирана. Међутим, како ово становништво није статично, а број особа које излазе и улазе указивале су на значајну флуктуацију мигрантске популације. Према проценама Комесаријата за избеглице и миграције, у периоду од маја 2018. до краја јуна 2019. кроз Србију је прошло преко 27.000 миграната.
Избегличка и миграциона криза дуж руте Западног Балкана вршила је посебно велики притисак на Србију и један од главних изазова српског система управљања миграцијама било је пружање адекватне здравствене заштите за све мигранте и избеглице у Србији. Поред тога, удео рањивих група у мигрантској популацији обухватао је значајан пораст броја деце без пратње и деце раздвојене од породице, малолетника, жена, особа са инвалидитетом, као и жртава сексуалног, породичног и других врста насиља, укључујући жртве трговине људима.
Србија се прилагођава здравственим потребама миграната и азиланата. До сада је српски здравствени систем покушао да покрије већину здравствених потреба, али га ометају веома ограничена средства која су доступна из државног буџета. Током 2018. године кроз пројекат „Подршка ЕУ Србији у управљању миграцијама“ ТФ-МАДАД / 2017 / Т04.86) обезбеђена су средства како би се покрили трошкови здравствене заштите и пуни обим лечења које јавне здравствене установе у Србији пружају мигрантског становништва.
Током 2018. и прве половине 2019. године, јавни здравствени систем Србије је пружио здравствену заштиту мигрантима на сва три нивоа (примарни, секундарни и терцијарни), и то: у 62 здравствене установе, од чега: 9 општих болница, 17 домова здравља , 4 клиничка болничка центра, 3 специјалистичке болнице, 3 клиничка центра, 12 установа терцијарног нивоа, 12 завода за јавно здравље, Институт за вирусологију и серуме „Торлак“ у Београду и Завод за биоциде и медицинску екологију.
Идентификовани изазови здравственог система за пружање здравствене заштите мигрантској популацији превазиђени су кроз следеће активности:
- Пружање здравствене заштите мигрантској популацији у транзитно прихватним центрима и центрима за азил
- Обезбеђивање хигијенско-санитарних услова за људе који бораве у владиним прихватилиштима
- Обезбеђивање вакцина за малолетне мигранте
- Бољи скрининг ради покривања сексуалног и репродуктивног здравља
- Одрживо финансирање секундарне и терцијарне заштите
- Одрживо финансирање услуга које пружају Институти за јавно здравље
- Адекватно снабдевање мигрантске популације лековима, магистралним лековима, медицинским средствима, санитетским материјалом и као и пружање медицинских помагала
- Обезбеђивање рехабилитације за пацијенте којима је потребан дугорочан опоравак на основу клиничких индикација
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, заједно са мрежом института/завода за јавно здравље (24), обавља делатности у области јавног здравља, како у редовним тако и у ванредним ситуацијама, са основним циљем очувања и унапређења здравља народа у Републици Србији.
У складу са централном улогом у оквиру здравственог информационог система у Републици Србији, а као одговор на ванредну ситуацију која је настала великим приливом миграната, избеглица тражилаца азила и азиланата (у даљем тексту мигранти/избеглице), Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је успоставио јединствен и савремен начин евиденције (информациони систем), прикупљања, обраде и анализе података везаних за здравствени надзор над популацијом миграната/избеглица у Републици Србији.
Основни циљ успостављања информационог система за здравствени надзор над популацијом миграната/избеглица је био да се обезбеде неопходни подаци и информације које су омогућавале:
- Координацију активности на спровођењу ефикасних мера здравственог надзора,
- Идентификацију ризика од заразних болести, праћење спровођења превентивних мера, као и спровођења контролних мера за спречавање настанка, сузбијање насталих и надзор над импортованим заразним болестима,
- Праћење рада здравствених установа и других организација (број, врста и територијални распоред) које учествују у здравственој заштити миграната и евиденцију врста и броја пружених услуга.
Са затварањем „Балканске руте“, каркатер миграција се променио. Уместо транзитне земље, у којој су се мигранти задржавали најчешће од неколико сати до неколико дана, Србија је постала трајно или привремено одредиште у којој мигранти остају знатно дуже покушавајући да пређу на територије држава Европске Уније. Таква промена у карактеристикама миграција је захтевала и прилагођавање и унапређење информационог система за прикупљање, обраду и анализу података везаних за здравствени надзор над популацијом миграната/избеглица што су омогућила донаторска средтава.