Здрави људи граде здраву земљу-ауторски текст министра здравља за дневни лист Политика

Глобална светска здравствена криза је три године потресала човечанство и исцрпела све здравствене системе. Након стампеда који је за собом оставио вирус корона суочили смо се са последицама по здравље људи који током овог периода нису могли да се посвете бризи о свом здрављу изван фокуса на текућу епидемију. Резултат је експлозија бројки које се односе на учесталост хроничних незаразних болести. Кардиоваскуларне и онколошке болести у целом свету бележе пораст који забрињава, а и код нас су водећи фактори смртности. Нездрав начин живота и излагање факторима ризика (пушење, узимање алкохола, неправилна исхрана, физичка неактивност, ниска здравствена просвећеност, итд.) доприносе оболевању, а високе стопе умирања говоре у прилог јављању лекару у касним стадијумима болести.

Потреба за гашењем пожара насталог претходних година налаже хитну и неодложну акцију здравствених власти која ће се одвијати синхроно са текућим програмима примарне и секундарне превенције. Сваког викенда, ангажовањем свих ресурса укључивши ту и установе терцијарног нивоа здравствене заштите, здравствени радници широм Србије предано раде на превентивним прегледима грађана који се масовно одазивају на позив Министарства здравља.

Само три дана у три протекла викенда била су довољна за укупно 95.000 прегледа, од којих је чак 38.598 обављено 16. јуна ове године. Ово говори о великом интересовању грађана за бригу о свом здрављу и поверењу у своје лекаре и медицинске сестре који одговорно и марљиво из недеље у недељу раде на јачању нашег здравственог система и унапређењу здравља својих суграђана. Овим темпом, са досадашњим одзивом до краја године могли бисмо комплетирати скрининг на најчешће узроке смрти повезане са карциномом и значајно побољшати преживљавање чак од осам до 10 одсто оних који током ове акције Министарства здравља јесу дијагностиковани у раној фази болести, док још нису имали симптоме. Наш циљ је да овим и осталим текућим превентивним активностима повећамо вероватноћу да ће људи остати здрави и живети квалитетно што је дуже могуће.

У Србији, кардиоваскуларне болести су водећи фактор ризика за смртност (чак преко 47 одсто свих смртних исхода у 2022. години), а одмах потом највећи број умире од разних типова карцинома (17,7 одсто од укупног броја умрлих), док од компликација дијабетеса премине 2,8 процената од укупног броја. Посебно забрињава пораст броја лоших исхода (инвалидитет, радна неспособност, институционализација) који се бележи у групи кардиоваскуларних и пацијената који пате од бројних компликација дијабетеса. Заједничко за све три групе обољења је превентабилност. Очит пример је податак релевантних међународних асоцијација за дијабетес који бројку људи који пате од дијабетеса а то не знају, тј. још увек немају симптоме, процењују на чак 35 одсто од укупног броја оболелих.

Здрави стилови живота и редовно проверавање стања здравља сигуран су пут да се болест избегне односно да се рано открије и лечи. Неопходне претпоставке су, дакле – рад на повећању здравствене просвећености и добар здравствени систем. На оба поља имамо простора да радимо заједно. Одговорно и стратешки јасно опредељено располагање финансијама говори о циљевима. Од 2014. до данас Србија је у ревитализацију и осавремењивање здравственог система уложила више од 25 милијарди динара, не рачунајући ту новац осигураника. У односу на период од пре 2014. године, дела говоре више од речи. Нови, потпуно опремљени клинички центри, реновиране и новоизграђене болнице, савремена опрема, позитивне листе доказано ефективних и нових лекова, број пацијената лечених у иностранству, 35.000 новозапослених здравствених радника, финансирање домова здравља из републичког буџета, нове технологије, итд. Идемо даље, у нове изазове.

Болестан човек није срећан, а здравствени систем има ту привилегију да људима врати осмех на лице, ослобађајући их болова и чинећи их спремнијим за лично и задовољство њихове породице, града и земље у којој живе. Потребне су нам превентивне мере како бисмо смањили смртност, лоше здравље и инвалидност, и тако наш здравствени систем учинили одрживијим, унапредили промоцију праведности и у ширем смислу смањили економску оптерећеност нашег друштва, јер само човек који је здрав може бити продуктиван. Реформе здравствених система захтевају континуитет од минимално десет до петнаест година и на том путу није увек све глатко. Није довољна само решеност свих заинтересованих страна. Често се сусрећемо са застојима који не зависе само од нас. Природне катастрофе, сложене друштвене околности, недостатак ефикасности активних чинилаца, потреба мењања законске регулативе и још много фактора диктирају ритам долажења до наших циљева. Зато је воља свих нас које повезује љубав према заједничкој земљи оно што ће пресудити. Јавне политике чији је крајњи циљ здрава нација као највећи ресурс, наш су ветар у леђа јер су грађани дали поверење управо онима који су здравствени систем ове земље подигли из пепела.

Здрави људи граде здраву земљу. Одговорност за здравље је привилегија коју делимо сви. Терен јавног здравља је наш заједнички и на њему не смемо остати без морала. Здравље људи нема цену, рекао је министар здравља у Влади Републике Србије др Златибор Лончар.

Извор: Политика