Буџет Министарства здравља Србије у периоду 2012-2024. година је са нешто више од 8,5 милијарди динара порастао на више од 31,5 милијарди. Од ове суме, 2024. године више од 97 одсто финансирано је директно из буџета Републике Србије, показују подаци Министарства.
Аутор: Euronews Serbia
Способност фискалног система државе и буџета да финансирају једно од најзначајнијих министарстава у Влади, без посезања за скупим кредитима за обављање основне делатности министарства, показатељ је "доброг здравља" јавних финансија.
Да је Србија напредовала у овом пољу показатељ су и многобројне нове болнице, амбуланте и Клинички центри, али и опрема, која је разореном здравственом систему била преко потребна. Ипак, најзначајнији су људи, тј. кадар без којег су болнице и амбуланте само празне зграде, а најновија опрема тек неискоришћени комад технологије.
Управо улагање у кадар, опрему и инфраструктуру били су и остају приоритети Министарства здравља у овом тренутку. У току је реконструкција и изградња многих здравствених објеката у Србији, домова здравља, болница, клиничких центара.
Уз реконструкцију и изградњу зграда, набављено је и много мамографа, рендгена, апарата за ултразвук, магнетних резонанци, а најаве да ће сваки регион Србије имати магнетну резонанцу буде оптимизам и код становништва и здравствених радника и у најмањим срединама.
"Болесник из Србије", "Пацијент на издисају", "Рак-рана друштва", све су синтагме које су коришћене да би се описало српско здравство до "инфузије" коју је примило, а која је, на пример, Београду вратила сјај клиничко-болничког и здравственог центра Балкана, какав је био у времену бивше земље, па до ратова, санкција, бомбардовања и финансијског пустошења.
Ђерлек: Од времена Броза се није улагало у здравство као данас, најочитији докази у последњих 10-12 година
На ову тему за РТС је говорио др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, који је анализирао период од претходних 30 година, примећујући да је он толико времена део здравственог система, те је говорио из сопственог искуства.
"Ја сам већ 30 година у здравству и заиста оно што сам пратио у последњих 50 година се није улагало од времена Јосипа Броза као што се сад улаже. Нису ово сад приче које се не могу проверити, ви знате шта је у последњих 10-12 година уопште уложено у здравствени систем. Ако кренемо од инфраструктурних пројеката, четири клиничка центра, овај у Нишу је већ завршен, у Београду и Новом Саду иде то планираном динамиком. Оно што је било проблем са Крагујевцом већ је решено, очекује се тендер за Клинички центар Крагујевац и почетак радова негде на пролеће 2025. године. То су велике капиталне инвестиције које вреде више од 400 милиона евра", рекао је Ђерлек и наставио:
"Са друге стране имамо изградњу Тиршове 2, то је вишедеценијски сан не само здравствених радника који раде у Тиршовој, него и родитеља, не само Београђана, него и родитеља из целе Србије, јер знамо о каквој еминентној установи се ради. Ту ће се уложити 118 милиона евра, најбоља дијагностика са 200 кревета за малишане, 100 кревета за пратиље и родитеље, једна велика ствар", рекао је он.
Осим онога што је у плану за изградњу и реконструкцију у Београду, Ђерлек је истакао и радове у другим деловима Србије, који у пројектима нису запостављени.
"Поред тога ми већ тренутно имамо, ради се неколико општих болнице, здравствених центара, рецимо у Новом Пазару је један велолепни објекат за тај регион, затим у Прокупљу, Лесковцу, Врању, Сурдулици, Кикинди. Ради се у целој Србији кад је инфраструктура у питању", каже др Ђерлек.
Он истиче и количину опреме која је за кратко време набављена на територији целе Србије.
"За опрему заиста не бих могао ни да набројим и сат времена бих причао, колико сада имамо више апарата и опреме него у односу на само пре неколико година или деценија.
Уз констатацију да су у претходном периоду у наш здравствени систем уложене милијарде, Ђерлек истиче и значај пројеката везаних за Експо 2027. године, наводећи да се бројни пројекти у здравству изводе и у оквиру тог великог подухвата.
"Споменули сте већ нека новчана улагања, али то су милијарде уложене у претходном периоду у наш здравствени систем. Ја очекујем да са 2027. годином, са оним пројектом што председник Републике стално понавља да Експо није само изградња комплекса Експо у Београду, Експо је изградња инфраструктурних објеката и опреме у здравству, такође", истиче Ђерлек.
Покушавајући да наброји део опреме који је набављен у последњих шест месеци, Ђерлек наводи импресиван број најпотребнијих комада опреме.
"У последњих шест месеци је набављено 22 магнетне резонанце, што значи да ће сваки регион имати магнетну резонанцу, то је некад било незамисливо. Педесет пет скенера, 135 дигиталних рентген апарата, 27 мамографа, 50 ултразвучних апарата, замењено је преко 320 санитетских возила која су изузетно битна за функционисање здравственог система", примећује Ђерлек.
Осим комада опреме, грађане Србије посебно интересују породилишта, за која Ђерлек истиче да је план да у наредних две године сва буду или реновирана или изграђена.
"Желимо нашим, заиста, сестрама, нашим суграђанкама да обезбедимо најбоље услове пратећи све оно што се дешава у региону, у Европи, и свих 57-59 породилишта за две године ће бити комплетно реновирано или изграђено, све зависи од стања у каквом се налазе", наводи он.
Осим нових породилишта, Србија је током ковид пандемије добила и три ковид болнице, такође изграђене са најсавременијим апаратима у тим болницама. Она у Новом Саду сада има другу намену, очекује се пренамена и за болницу у Крушевцу, док је са болницом у Батајници било проблема око земљишта, за које Ђерлек каже да је прошлог четвртка уплаћен новац од стране Владе Србије да се то реши.
"У Новом Саду и у Крушевцу су заиста добро искоришћени ти капацитети за палијативу и дијализу, оно што је важно да грађани знају да је, ја мислим, прошлог четвртка влада Републике Србије уплатила новац да се реше имуниско-правни односи који су кочили да се болница у Батајници стави у употребу", каже и Ђерлек и наставља:
"Две су ту ситуације за шта ће се она користити, то ће министар здравја Златибор Лончар одлучити, да ли ће то бити исто као у Крушевцу и Новом Саду палијатива-дијализа или ће бити инфективна клиника, заиста то није у мојој надлежности", истиче он.
За ретке болести 7,2 милијарде динара, 2008. године нула динара
Када се говори о улагању у здравство, наравно и запошљавање, доста младих лекара и сестара у претходном периоду такође је добило посао, а Министарство здравље је схватило да је кадар заправо стуб здравственог система, приметио је др Ђерлек.
"Заиста ме радује што су сви они који су помогли држави у најтежем тренутку у време ковид пандемије добили посао, то је неколико хиљада здравствених радника и такође оно што је министар Златибор Лончар неколико пута изјавио: 'Ја сам се вратио да запошљавам здравствене раднике и да им делим специјализације', јер смо ми у Министарству здравља схватили да је кадар - стуб, стуб здравственог система", рекао је Ђерлек.
Да се српско здравство променило набоље, показују и конкретни подаци о подршци државе паровима при вантелесној оплодњи, али и ретким болестима. Август је месец посвећен оболелим од спиналне мишићне атрофије, а 2012. године Србија је издвајала за ретке болести 130 милиона, данас су у питању милијарде.
"Када су у питању ретке болести, могу слободно да кажем, пошто сам неуролог, држава је потпуно била заборавила на пацијенте и на родитеље те деце, јер је 2008. године нула динара било издвојено за ретке болести. Ово што сте рекли је 2012. године 130 милиона. Ове године је буџет 7,2 милијарде", истакао је Ђерлек.
Осим тога, држава је успела да обезбеди скрининг за четири изузетно важне ретке болести, истиче Ђерлек.
"Ми смо успели да обезбедимо "сцреенинг" за четири изузетно важне ретке болести, то су спинална мишићна атрофија, фенилкетонурија, цистична фиброза, хипотироидоза и оно што је важно, држава плаћа иновативне лекове и то најскупље од 2 милиона динара, за децу лептире 630 хиљада евра кошта лечење само за једну годину дана. Држава ће све учинити да деца са ретким болестима и њихови родитељи имају много боље услове", рекао је он.
Уз то, у оквиру министарства постоји и Управа за децу са ретким болестима, а посебна пажња се поред тог проблема посвећује вантелесној оплодњи, за коју је уведен неограничен број поступака, што Ђерлек повезује са повећањем наталитета, што је стратешки циљ државе.
"Наш циљ је да повећамо наталитет и заиста имамо одличне резултате. Прошле године је држава платила, за 7500 парова је било омогућено да врши биопотпомогнуту оплодњу. Ове године за три месеца 4918 процедура је спроведено што нас сврстава у сам светски врх. Желимо да смањимо негативан природни прираштај, јер све ово што радимо и путеве и болнице и железницу и наша привреда да морамо то неком оставити, а то је нашој деци и нашим унучићима", рекао је др Ђерлек за РТС.
