Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" кроз разне историјске процесе за 100 година постојања обликован је да буде бедем јавно-здравствених институција у Србији, изјавио је министар здравља Златибор Лончар.
"Комплексне историјске околности дуже од века, у којима се одвијао развој Института, утицале су да његов значај и снага и даље расту. Од самог почетка, бројни изузетно сложени историјски догађаји и процеси обликовали су га на начин на представља чврсти темељ и бедем свих јавно-здравствених установа наше земље", рекао је Лончар у Сава центру, на свечаности поводом обележавања века постојања Института "Батут".
Он је честитао свима што су, како је рекао, савременици установе која након 100 година постојања сваким даном све више добија на значају, чувајући јавно здравље у земљи у временима тешких изазова.
Према његовим речима, колико год су се друштвене и историјске околности мењале, основна идеја Института "Батута" била је и остала стварање друштва у којем је здравље највећа вредност и право сваког грађанина, а превенција болести и промоција здравих навика здравственог система.
"Кроз читав век задатак Института био је да остане синоним за квалитет и стручност у јавном здрављу, усмеравајући се на превенцију и континуирану едукацију, размену искустава и сарадњу", рекао је Лончар.
Постулати Института остали су непромењени кроз 100 година, навео је Лончар и додао да су ти постулати чврсто укорењени у медицинску науку, стручност, одрживост и етичност.
На крају обраћања, Лончар је изразио уврење да ће "Батут" и у другом веку постојања остати чувар јавног здравља грађана Србије.
Директорка Института "Батут" Верица Јовановић уручила је министру Лончару признаје за подршку тој установи у раду.
Јовановић је такође уручила и признање за допринос у унапређењу јавног здравља уручила председнику државе Александру Вучићу, а плакету је у његово име преузела његова саветница Верица Лазић.
Обраћајући се присутнима, Јовановић је рекла да без Владе Србије многи изазови са којима се "Батут" сусрео, не би били успешно савладани.
"На овом свечаном јубилеју желимо да искажемо искрену захвалност Влади Србије на континутираној подршци, поверењу и улагању у јавно здравље, јер без те подршке са којима смо се суочили не би били успешно савладани. Велику захвалност дугујемо и министру здравља Златибору Лончару на непрекидњој сарадњи, визији и стратешкој подршци која је омогућила модернизацију рада Института и дала подршку за бољи и квалитетнији рад. Захвалила бих и свим претходним и садашњим министрима, директорима здравствених установа, сарадницима, колегама и запосленима у институту за њихово залагање", рекла је Јовановић.
Како је навела, мисија "Батута" није само реаговање у ванредним ситуацијама, већ и праћење кретања незаразних болести када нема пандемија и превенција и контрола болести.
"Ми као Институт учествујемо у креирању здравствене политике Репулике Србије. Тако смо радили пре сто година, тако радимо данас и тако ће бити увек", рекла је директорка "Батута".
Директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Фабио Скано рекао је да ће са Институтом "Батут" радити на ставкама као што су коришћење вештачке интелигенције за помоћ и здравље људи, али и решавање проблема климатских промена.
Он је рекао да је приоритет у сарадњи са Институтом и смањење броја пушача.
Скано је рекао да има 25 година искуства у јавном здрављу, а да са "Батутом" има посебну повезаност.
Према његовим речима, Светска здравствена организација подржавала Србију за време пандемије ковида-19 са циљем превенције ове болести.
"Заједно смо урадили много. Почетком 50-их година борили смо се против пелагре, а 80-их смо победили мале богиње. Данас не можемо да не поменемо пандемију ковида-19. За време пандемија ковида-19, било је важно да се грађани информишу и користе бенефиције науке за здравље људи", рекао је он.
На свечаној академи у Сава центру, којој су присуствовали бројни гости из света медицине и јавног здравља, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" обележио је стогодишњицу свог постојања.
Поводом обележавања јубилеја, "Батут" ће и данас и у среду бити домаћин дводневног међународног конгреса "Јавно здравље - достигнућа и изазови".
У част овог важног датума, вршилац дужности Поште Србије Зоран Анђелковић промовисао је на свечаности издање пригодне поштанске маркице.
Након завршетка Првог светског рата, 1919. године, тадашње Министарство народног здравља и Сталне епидемијске комисије, на чијем челу је тада био Милан Јовановић Батут, започињу припреме за формирање првих превентивних установа, а од пресудног значаја за развој превентивне делатности било је формирање Централног хигијенског завода у Београду 1924. године.
Централни хигијенски завод од оснивања до данашњих дана доживео је неколико трансформација, а од 1979. године, на предлог посебне Комисије истакнутих лекара, носи име др Милана Јовановића Батута.
Милан Јовановић рођен је 1847. године у Сремским Карловцима, завршио је медицину на Бечком универзитету 1878. године, а по повратку са студија у Сомбору основао је први лист са хигијенско-просветним садржајем "Здравље", након чега је неколико година радио у водећим медицинским установама Европе.
Батут је дуги низ година предавао на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Беграду.
Био је први декан и професор хигијене на Медицинском факултету у Београду, који је захваљујући њему основан 1919. године.
Преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године.