Србија има добре резултате у надзору болничких инфекција

Она је отварајући завршну конференцију Пете националне студије преваленције болничких инфекција и употребе антибиотика која је изведена у 67 болница, а укључено је 13.781 пацијената који су испуњавали критеријуме рекла и да се Србија поноси својом традицијом спровођења надзора над заразним болестима које спадају у болничке инфекције.

 

"Од 1999. године, заједно са традиционалним партнерима из Светске здравствене организације (СЗО) радимо на томе, а сада и са Центром за контролу и превенцију болести. У оквиру овог пројекта постижемо резултате којих се не можемо стидити", истакла је она.

 

Сташевић Карличић додаје да је Министарство здравља још од 2015. године кроз кампању за Рационалну употребу антибиотика и бројним активностима, посвећено борби против антимикробне резистенције као глобалне претње по јавно здравље.

"Јако смо свесни да је ово и индикатор квалитета здравственог система и наравно да ни те ствари нећемо препустити случају", нагласила је државна секретарка.

Директор Канцеларије СЗО у Србији др Фабио Скано поручио је на Завршној конференцији Пете националне студије преваленције болничких инфекција и употребе антибиотика, да су његова специјалност инфекције у јединицама за трансплантацију, те да је зато овој теми изузетно предан.

 

"Веома ценим 25 година преданог рада Србије у области спровођења надзора над заразним болестима које спадају у болничке инфекције. Светска здравствена организација жели да то искуство искористи и у другим земљама, јер је ваше искуство причлично јединствено и то је добро за државне институције, али и за све вас, руководиоце установа које овде представљате. 

 

Циљ је да имамо нула инфекција, не само у јединицама за трансплантацију, већ свуда. Постоје ствари које се у том смислу могу побољшати, али фокус увек мора бити на људима. Дакле, да постоје људи који су одговорни за контролу и превенцију инфекција", поручио је Скано.

 

Када је реч о антимикробној резистенцији, Скано каже да Србија као држава има добру историју, јер су у протеклих десет година спроведени конкретни кораци против тога.

 

"Антимикробна резистенција годишње буде узрок пет милиона смрти, а 63 одсто болничких инфекција изазвано је управо због антимикробске резистенције", навео је Скано.

 

Подршка Светске банке реформским процесима у здравству које води Министарство здравља Републике Србије траје у континуитету дуги низ година, поручио је стручњак за здравство у Светској банци у Србији, др Предраг Ђукић.

 

"У протеклом периоду у области контроле болничких инфекција и рационалне употребе антибиотика из средстава пројеката Министарства здравља, који су финансирани из зајмова Светске банке реализоване су значајне активности.

Поред ове студије, спроведена је и кампања за Рационалну употребу антибиотика, током које је чак за трећину смањена употреба антибиотика. Поред тога, спроведене су и активности у вези са јачањем микробиолошких лабораторија у борби против антимикробне резистенције, Кампања за хигијену руку, као и претходна IV Национална  студија преваленције болничких инфекција из 2017. године", поручио је Ђукић.

 

Пета национална студија преваленције болничких инфекција и употребе антибиотика показала је да је сваки други пацијент који се налазио у болницама у току извођења студије, примао бар један или више антибиотика, рекла је др Милица Бајчетић, клинички фармаколог и кореспондент при СЗО за антибиотике.

Др Бајчетић је за Тањуг рекла да је та студија показала да је сваки други пацијент који се налазио у болницама у току извођења студије примао бар један или више антибиотика и та преваленца од 44,8 одсто се повећала у односу на 2017. годину када је рађена претходна студија.

 

"Када погледамо у оквиру Европе, ми смо нешто изнад просека, дакле није то велика вредност у односу на остале државе где, такође постоје велике разлике. Преваленца у Мађарској је најнижа, негде око 20 одсто, а највиша је на Кипру 57 процената. Студије нам користе да направимо план за будући рад, а наш циљ пре свега је да смањимо смртност као последицу антимикробне резистенције која је изузетно висока не само код нас, него и у свету", рекла је она.

 

Напомиње да се Србија, као и све земље света, на неки начин обавезала доношењем политичке Декларације у Уједињеним нацијама, да ће се трудити да смање смртност изазвану антимикробном резистенцијом, бар за 10 одсто на годишњем нивоу.

"Сви резултати које смо добили у студији ће нам помоћи да у будућем раду коригујемо све оне ствари које нису биле правилне", поручила је др Бајчетић.

 

Ова, као и претходна студија, изведена је у оквиру европске студије у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ). 

 

Студија је изведена у организацији Министарства здравља, Посебне радне групе за извођење Пете националне студије преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика у оквиру европске студије, а у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежом института и завода за јавно здравље, у оквиру пројекта Министарства здравља „Хитан одговор Републике Србије на ЦОВИД-19”, који се финансира из кредита Светске банке.