Директор Светске банке Понтара: Србија лидер у здравству и иновацијама на Западном Балкану

Лончар је током уводног обраћања на завршној Конференцији пројекта "Хитан одговор Републике Србије на Ковид 19" рекао да су кроз тај пројекат, који је реализован средствима зајма Светске банке, обезбеђени капацитети и ресурси који су били од пресудног значаја током кризе, али и који су трајно унапредили здравствену инфраструктуру Србије.            

"Током најтежих месеци, у изузетно кратком року отворене су три нове ковид болнице - у Београду, Крушевцу и Новом Саду. На тај начин, значајно је повећан постељни капацитет, што је било од кључне важности у моментима највећег притиска на здравствени систем. Поред тога, у оквиру пројекта је набављено преко 300 санитетских возила и више од 2.000 болничких кревета за болнице у земљи", поручио је Лончар.      

Министар је рекао да је током кризе набављено 135 рендген апарата, 55 ЦТ скенера и 32 ултразвучна апарата.          

"Ово је омогућило континуитет у пружању здравствених услуга, као и прецизнију и бржу процену здравственог стања пацијената. Запослени су обучени за рад на новој опреми, што је додатно оснажило установе у којима раде", објаснио је он.              

Лончар је рекао да је кључни део одговора на пандемију било обезбеђивање вакцина и спровођење имунизације.   "Србија је обезбедила пет врста делотворних вакцина, омогућивши грађанима избор и равноправан приступ. Целокупан процес је спроведен брзо, организовано и у складу са стручним препорукама", нагласио је министар здравља.       Према његовим речима, посебну вредност представља чин солидарности Србије која је омогућила вакцинацију и грађанима суседних земаља, што је био важан пример регионалне сарадње у време глобалне кризе.         Он је додао да је у оквиру Института "Торлак" успостављена и прва лабораторија трећег нивоа биолошке безбедности у Србији.         

"Њено формирање представља важан корак у јачању дијагностичких капацитета, посебно у ситуацијама када је потребна брза и поуздана идентификација видокоризичних микроорганизама", нагласио је Лончар.             

Како је рекао, захваљујући пројекту "Хитан одговор Републике Србије на Ковид 19" је значајно унапређен здравствени систем.

              "Значајно смо ојачали темеље јавног здравља, не само за изазове с којима смо се суочили, већ и за оне који могу да дођу", истакао је Лончар.        

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара изјавио је да пројекат остварио импресивне резултате без обзира на то што је покренут 2020. у време трајања једне од највећих пандемија у новијој историји.

              "Сви треба да се поносимо резултатима овога пројекта јер је на основу њега Србија, сем што је ублажила утицај Ковида 19, успела да унапреди свој здравствени систем и његову отпорност", рекао је он.

Према његовим речима, из средстава пројекта је набављена дијагностичка опрема која је од пресудног значаја.

              "Овим се, не само замењује дијагностичка опрема која је интензивно коришћена у време пандемије, већ се унапређује и могућност дијагностификовања свих стања у периоду након пандемије", навео је Понтара.              

Он је оценио да је захваљујући томе што је у Институту "Торлак" успостављена лабораторија трећег нивоа биолошке безбедности омогућено да се унапреди могућност детекције будућих пандемија.

"На тај начин је унапређен и истраживачки потенцијал и капацитет Србије, а и омогућен је и бржи, квалитетан и координисан одговор на будуће пандемије и друге ванредне ситуације", нагласио је Понтара.

              Директор Канцеларије Светске банке у Србији рекао је да је пандемија Ковида 19 завршена и да је у Србији и у свету поново доминантно лечење незаразних болести.        Како је рекао, у претходних 20 година је изведен низ побољшања у здравственом систему Србије у којима је учествовала и Светска банка, као и да је кључно било унапређење у области радиотерапије и лечења незаразних болести.    

"Ми ћемо наставити да пружамо подршку Србији и у новом пројекту превенције и контроле незаразних болести чиме ће се унапредити здравствена заштита и лечење. Тај пројекат је усмерен на примарни и секундарни ниво здравствене заштите и на тај начин ће превенција и контрола незаразних болести моћи да буду пружене грађанима ближе местима у којима они живе", изјавио је Понтара.

              Он је нагласио да ће Светска банка пружати подршку Србији са циљем да се створи делотворнији, ефикаснији, равноправнији и отпорнији здравствени систем.             

Директорка Клиничког центра Србије Јелена Друловић истакла је да је Ковид 19 представљао огроман проблем у целом свету, али је Србија омогућила својим грађанима адекватну имунизацију, дијагностику и третман које су требале да буду лечене.          

На крају конференције представљен је и Водич за унапређење комуникације здравствених радника са слепим, слабовидим или глуво-слепим особама чији је аутор председник Савеза слепих Србије Милан Стошић.            

Током представљања Водича је изражена нада да ће тај документ помоћи медицинским радницима да ближе схвате проблематику са којом се суочавају слепе и слабовиде особе, као и да ће решити недоумице медицинских радника које имају када се сусретну са њима.