Министарство здравља наставља да развија трансплантациони програм. Све више донора, све више спашених живота

Нова донорска картица се уводи у оквиру напора да се спасу животи што већег броја људи којима је трансплантација органа једина опција, а у Србији тренутно 1.228 људи још увек чека на трансплантацију.

До увођења нове донорске картице долази након што је Влада Србије усвојила измене и допуне Закона о пресађивању људских органа, а новим одредбама прецизно су уређена и сва важна питања са којим се грађани срећу приликом доношења одлуке о томе да ли желе или не желе да буду донори органа и ткива.

Државна секретарка у Министарству здравља докторка Ивана Сташевић Карличић, изјавила је да је Влада усвојила законска решења која предвиђају могућност да свако за живота изјави да ли жели или не жели да након смрти дарује своје органе и да се, у складу са том одлуком, упише у Регистар давалаца, односно Регистар лица која се противе даривању органа.

„Овим решењима грађанима се даје већа правна сигурност, а здравственом систему јаснији оквир за поступање. То је посебно важно у области у којој поверење јавности одлучује о томе да ли ће више људи добити шансу за живот. На добром смо путу, јер је током 2025. и 2026. број људи на листи чекања смањен са 1.700 на 1.228. Тај број мора додатно да се смањи“, навела је Сташевић Карличић.

Како је рекла, повећање броја остварених донора и реализованих трансплантација из године у годину је циљ од кога неће одступати.

„Јер је то наша одговорност и обавеза према свим онима којима је трансплантација органа једина шанса за излечење. То је одговорност здравственог система, институција и друштва у целини и циљ око којег морамо остати доследни“, поручила је она.

Позвала је народне посланике да подрже измене и допуне Закона о пресађивању људских органа.

„То што се данас налазимо на овом месту јесте и порука да за ове добре и важне ствари желимо највиши друштвени консензус, желимо да свака институција, сваки грађанин, сваки појединац у овој држави једнако ради на циљу више хуманости и више солидарности“, рекла је Сташевић Карличић у Народној скупштини Србије.

Указала је да Национални дан донора подсећа да су хуманост и солидарност највећи израз људскости.

Говорећи о донорским картицама, Сташевић Карличић је казала да то није само потпис на једном документу, већ и порука да је човек спреман да помогне другом човеку чак и онда када њега више не буде.

„То је израз поверења у здравствени систем, али пре свега израз вере у људскост. Трансплантациона медицина представља једно од највећих достигнућа савремене медицине. Захваљујући трансплантацији, људи добијају нову шансу за живот, родитељи поново грле своју децу, млади настављају школовање, а многи се враћају својим породицама и свакодневним обавезама. Ипак, ниједна медицинска технологија, ниједан хирург и ниједна болница не могу помоћи без најважније карике у том ланцу: донора и њихових породица“, рекла је Сташевић Карличић.

Указала је да данас око 1.200 људи у Србији још увек чека орган који ће спасити његов живот.

„Свака одлука о донорству може значити спас за све ове људе и више у будућности. Управо зато је од пресудног значаја да као друштво отворено разговарамо о овој теми, без предрасуда и без страхова. Данас желим посебно да се захвалим породицама које су у најтежим тренуцима свог живота показале изузетну племенитост и омогућиле да се из једног изгубљеног живота роди нада за многе друге. Њихова одлука представља чин који превазилази појединца и оставља трајан траг у друштву“, рекла је Сташевић Карличић.

Истакла је да ће Министарство здравља наставити да унапређује трансплантациони програм, развија мрежу здравствених установа, едукује грађане и пружа подршку свим активностима које доприносе повећању броја донора и трансплантација у Србији.

„Потписивањем првих донорских картица, шаљемо јасну поруку да је донорство чин одговорности, солидарности и љубави према другом човеку. Нека овај догађај буде почетак још снажнијег друштвеног покрета који ће спасавати животе и враћати наду онима које највише требају. Јер, на крају, највећи поклон који човек може оставити другом човеку јесте живот“, рекла је Сташевић Карличић.

Генерални директор Хемофарм групе доктор Роналд Зелигер изјавио је да пристанак за донацију органа представља чин хуманости.

„Данас сам читао и у вестима да у Немачкој постоји стотине пацијената који чекају на трансплантацију органа. Пристанак за донацију органа је један чин хуманости, али је то и један чин себичности, јер су много веће шансе да ћете имати потребу да примите орган него да га донирате. То се може десити свима нама. Можемо доћи у ситуацију да нам је потребан орган, и онда наступа систем који треба да функционише да би све то функционисало“, рекао је Зелигер.

Навео је да се током 10 година кампање пуно разговарало и дискутовало о трансплантацији органа у свим областима друштва - у здравству, у друштву, у цркви.

„Верујем да нас овај нови систем води у правом правцу. Надам се да ће што више људи потписати донорску картицу и да својом одлуком сутра када вас не буде помогнете другима. Захвални смо што смо данас у овом парламенту, али заиста и сматрамо да ова тема заслужује да буде баш на овом месту“, рекао је Зелигер.

Он је указао да је кампања „Најважнији позив у животу“ током 10 година постојања показала да се велике друштвене промене не дешавају саме од себе, већ оне захтевају поверење, истрајност и партнерство државе, здравственог система, пацијената, породица и компанија које разумеју своју одговорност према заједници.

„Као компанија која више од шест деценија брине о здрављу људи, верујемо да је донорство органа питање одговорности и хуманости. То је одлука којом једно друштво показује колико је спремно да брине о животу сваког човека. Као појединац, дубоко верујем да свако од нас може да да свој допринос стварању бољег друштва, а као човек који је донорску картицу већ потписао у Немачкој, дајем себи слободу да позовем и друге да то ураде“, казао је Зелигер.

Пацијенткиња која четири године чека на трансплантацију јетре и чланица удружења „Заједно за нови живот“ Жељка Бојић (36) изјавила је да се већ четири године труди да оваквим причама и својим јавним иступањима приближи широј јавности какав је живот пацијената који чекају на трансплантацију органа као једини лек.

„Ја сам за ово време, док чекам, успела нешто што је са медицинске тачке гледишта готово немогуће: постала сам мајка. Мој Јаков има девет месеци. Он не зна шта значи трансплантација, шта је донирање органа и који је то најважнији позив у животу, али он зна шта значи кад је мама ту“, рекла је Бојићева.

Додала је да измене и допуне Закона о пресађивању људских органа не могу никога да натерају да буде хуман, али да омогућавају да ниједна сенка сумње не утиче на тај хумани чин.

„Сада се поштује аутономија права сваког појединца да се изјасни да ли жели или не жели да буде донор. И зато ја из перспективе неког ко чека тај најважнији позив желим да апелујем на све вас да потпишете донорску картицу и да се изјасните као донор органа, јер то може сутра некоме да продужи живот“, поручила је Бојићева.

Нове донорске картице потписали су Сташевић Карличић, Зелигер, Бојићева и присутни грађани.

Кампања „Најважнији позив у животу“ покренута је пре десет година са циљем повећања броја донора и трансплантација, као и усвајања закона који регулише ову област и чланства Србије у организацији Еуротрансплант.

Национални дан донора установљен је у оквиру те кампање и тада, 2016. године, спроведено је 36 трансплантација и било је 14 донора органа, а 10 година касније повећан је број донора и трансплантација и усвојена је законска регулатива.

За само првих пет месеци текуће године спроведена је 71 трансплантација и било је 17 донора органа, према подацима Управе за биомедицину Министарства здравља Србије у 2026. години показују да је за сада обављена трансплантација код 71 пацијента.

Ову кампању су покренули Министарство здравља, Хемофарм група и Хемофарм фондација заједно са удружењима пацијената.