Присутнима се кратко обратила министарка здравља проф. др Даница Грујичић, истичући значај оваквих превентивних прегледа, док су о достигнућима у овој области, значају скрининга трбушне аорте и резултатима пројекта говорили проф. др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета и васкуларни хирург, доц. др Игор Кончар, васкуларни хирург и иницијатор кампање и проф. др Марко Драгаш, помоћник директора Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију.
Током протекле године у Србији су организоване две пилот кампање скрининга на анеуризму трбушне аорте. Прву је иницирала Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију и Удружење кардиоваскуларних хирурга Србије када је у седам градова за дванаест дана прегледано око 4000 заинтересованих грађана. Прегледи су рађени у мобилној амбуланти ултразвучним апаратом. Резултати добијени овим скринингом представљени су јавности, али су и анализирани и приказани на Европском конгресу васкуларних хирурга у Белфасту у септембру, када је тај рад наишао на занимљиве дискусије. Овај рад је убрзо објављен у најеминентнијем светском часопису из области васкуларне хирургије, Европском часопису за васкуларну и ендоваскуларну хирургију, што се се сматра великим успехом јер је рад је изазвао велико интересовање колега и показао информације из ове области које се разликују од оних из западноевропских земаља. Њиме је потврђено да је учесталост анеуризматске болести знатно већа у земљама где пушење није смањено и где постоје и неки други фактори ризика. Уз то, овај рад иде у корак са тенденцијама у европској васкуларној хирургији. Наиме, препоруке Европског удружења за васкуларну хирургију до прошле године гласиле су да се скрининг на анеуризму трбушне аорте саветује мушкарцима старијим од 65 година и ова препорука је важила за све европске земље. Међутим, управо крајем прошле године направљене су нове препоруке: да скрининг на анеуризму трбушне аорте треба спровести према локалним епидемиолошким подацима, што управо указује на чињеницу да у различитим земљама и регионима учесталост овог обољења није иста.
Због овако добијених података, Министарство здравља је финансирало још један пројекат којим су прегледи спроведени на још 4000 испитаника, сада са другом стратегијом – да се прегледи изводе у болницама секундарног типа, у општим болницама, не од стране васкуларних хирурга већ од стране лекара специјалиста радиологије.
У оквиру овог пројекта отворен је Инстаграм профил који пружа информације заинтересованима о овом обољењу.