Пацијент са трансплантираним срцем отпуштен са Института Дедиње

После готово три деценије у ИКВБ је урађена трансплантација срца захваљујући хуманости породице донора, а осим Милановог, спасено је још пет живота.        

У пратњи породице, пацијент је напустио болницу и захвалио се тиму лекара, министру здравља, а пре свега породици донора.       Навео је да му је дијагноза постављена пре 20 година, а да је последњих годину и по дана провео чекајући ново срце.

“Захваљујући породици донора, спасен је мој и живот још петоро људи. Када стигнем кући, прво ћу загрлити своју децу”, каже Кричак.               Упутио је апел свима који се нађу у ситуацији да одлуче о донирању органа, да кажу "да" и тиме продуже и до осам живота.    

Министар здравља Златибор Лончар захвалио је тиму лекара на урађеној трансплантацији и апеловао на све да се подигне свест о значају донирања органа.

              “Мислим да је ово најсрећнији дан за Миланову породицу. Неизмерна захвалност породици која је дала пристанак, без тога не бисмо данас били овде и то не би била тема. Све честитке, Бојићу на организацији, јер ово није нимало лако, после 30 година организовати и наставити као да се није стало ниједан дан. Честитке тиму, који је велики. Честитам у име Владе Србије и председниково име на успеху који су урадили”, рекао је министар.   

Истиче да је преко 2.000 људи у Србији тренутно у ситуацији у каквој је био Милан пре пар недеља.    

“Због тих људи који немају други излаз и друго решење осим да неко каже 'да', ја молим све да размисле о значају тога. У последње две-три недеље у Србији је 16 људи имало трансплантацију, а да није било тих 'да', они данас можда не би били са нама. А сада су сви добро”, истакао је Лончар.         

Навео је да држава омогућава све потребно како би се програм трансплантације одвијао у земљи.      

“Ако можемо све ресурсе да уложимо, и тимове и услове, дајте да спасимо те животе. Разговарајте са људима у вашој околини, да објаснимо шта може са се уради и да је то најхуманији чин”, рекао је он.        

Директор ИКВБ Дедиње Милован Бојић рекао је да је, заједно са целим тимом лекара, изузетно срећан.

              “Почели смо са трансплантационим програмом 1995. године и урадилии смо 26 или 27 трансплантација. Готово три деценије у нашој згради није било трансплантационог програма, али срећом он није нестао из српске медицине, јер је трансплантациони центар УКЦС радио тај посао”, истакао је Бојић.

              Поручио је да је поносан јер је Дедиње поново део тог програма.

              “После дуге паузе, ова установа је логистички, синхронизовано, организовано и феноменално изнела ту трансплантацију, а да нам сада одмах јаве да треба нова ми бисмо спремни ушли одмах”, рекао је он.               Додаје да је у претходне три деценије тим стручњака са Дедиња радио са клиником из Будимпеште на обучавању кадра.       

“Срецни смо да данас враћамо цовека старог 34 године својој породици, друштву, држави. Велико хвала иде министру здравља Златибору Лончару на свему што ради за здравство, а посебно јер је доласком у нови мандат, овај програм покренуо из мртвих. То је велика нада за све пацијенте који чекају орган, само код нас у Дедињу их је 50. Хвала породицама донора, који у најтежем тренутку схватају да органи њихових највољенијих некоме представљају једини лек”, навео је Бојић.

              Начелник Центра за срчану слабост ИКВБД, кардиохирург др Саша Боровић појаснио је да су сви услови за обављање трансплантација на Дедињу испуњени, али да је први и најважнији предуслов то једно 'да', односно донирање органа.    “Морамо да подигнемо свест грађанства сви заједно да је трансплантација богоугодан и хуман чин. Хвала министру на подршци коју нам пружа, ми смо сви пресрећни и настављамо даље, јер имамо жељу да спасимо животе”, нагласио је р Боровић.           

Докторке Драгана Унић и Драгана Кошевић, такође део трансплантационог тима ИКВБ Дедиње, поручиле су да су поносне јер су део тима који је после три деценије извео трансплантацију и функционисао као једно.