Србија међу ретким земљама које имају Регистар за дијабетес

У нашој земљи шећерна болест је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Приближно половина оболелих чини радно способно становништво, али се тип два дијабетеса све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.

У домове здравља у Србији поново су враћена саветовалишта за дијабетес, а посебна пажња усмерена је на Регистар за дијабетес.

Само две од седам земаља централне Европе увеле су обавезан Регистар за дијабетес, једна од те две земље је Србија.

Министар здравља Златибор Лончар каже да приближно половину оболелих чини радно способно становништво, али да се тип два дијабетес све чешће дијагностикује код деце и адолесцената , као последица растуће епидемије гојазности.

"Због велике учесталости и бројних компликација које га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес и износе 12 одсто свих трошкова у здравству", рекао је Лончар.

Он је навео да је покренуто обнављање саветовалиште за дијабетес у домовима здравља, а да је посебна пажња усмерена на унапређење електронског система евиденције дијабетеса, односно Регистра за дијабетес.

"Регистар је значајна карика у систему интегрисане здравствене заштите јер омогућава брз приступ и размену информација и бољу координацију свих пружаоца здравствених услуга", навео је министар.

Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест проф. Небојша Лалић истакао је да се у нашој земљи, као и у Европи број оболелих од дијабетеса стално повећава.

Он је навео да је важна интензивна едукација лекара и медицинских сестара, да су дијабетолошки тимови из 150 домова здравља прошли едукацију где су имали предавања са најбновијим сазнањима која се могу применити у пракси.

Говорећи о регистрима за шећерну болест, он је навео да је Интернационална федерација за дијабетес анализирала стање у Европи и да је утврђено да 30 земаља помиње да има неки регистар, да 13 земаља помиње да има национални регистар, али да они сматрају комплетним само два у Швердској и у Израелу.

"Интересантан је поглед на седам земаља централне Европе - Мађарска, Хрватска, Чешка, Бугарска, Пољска, Румунија и Србија. Четири од тих седам земаља има развоје регистре а само две, међу којима је и Србија, регистри су обавезни", навео је он.

Члан Републичке стручне комисије за дијабетес др Ивана Ракочевић навела је да за дијабетолошку здравствену заштиту није одговоран само здравствени систем, већ је потребан мултидисциплинарни приступ.

"Урађен је велики посао што се тиче Регистра за дијабетес. Он има значајну улогу и кроз мониторинг индикатора квалитета омогућава ефикасније унапређење дијабетолошке здравствене заштите, који има за циљ смањење учесталости компликација ове болести и смртности оболелих од дијабетеса. Крајњи циљ је смањење трошкова дијабетолошке здравствене заштите који у великој мери оптерећују здравствени буџет", навела је она.

Председник Дијабетолошког савеза Србије Александар Опачић истакао је све више деце са дијабетесом и да је њима потребно обезбедити сензоре за континуирано мерење гликемије у крви.

"Знате колико је тешко када треба више пута дневно да убодете дете које има две, три године. То је тешко и за дете и за родитеље", рекао је Опачић.

Министар здравља истакао је да је већ донета одлука да се од 1. јануара наредне године деца која примају инсулинску терапију добију сензоре за мерење шећера у крви о трошку РФЗО.

Танјуг